amethyst

Gatara

U selo ću da idem od vrata do vrata

u šarene suknje i sa bose noge, 

sa dukat na čelo i sa lažljiv jezik

u karte da gatam u dlan da gledam

sa ovo moje  urokljivo  oko

sa ovu moju cigansku pamet

sa jezik što laže  na devet strana

sa pogled što vidi iza devet brava

sa srce u mene što zna za jade

mene da čitam - svakoj da kažem

ista je ljubav i isti čemer,

u svaku ženu ista je muka:

žalost za nekog ko je sa drugu

tuga za  život sa prazno srce

suza za taki nikaki  život.

Ima da lažem sa reč  na usta

sa jad u moje žensko srce:

ima da kažem da će joj doći

preko sedam gora i sedam mora 

sa sedam suza u svako oko

za ruku da je uzme u svet da je vodi

u jednu taku  lepu zemlju

di nema da misli za ovu kuću

di nema  tuga za njenu decu...

Daću joj travku i crven konac

pod jastuk da meće njega da sanja

u  san da ga gleda na javu da čeka.

Neću da kažem da će da sanja

odsad  do kraj na tužni život

sa sebe da se bori i svoje srce

sa mater i ženu u svoju dušu,

neću da kažem da mi je sestra..

Ej , Devla , Devla ,

da nisam mati...

da nisam žena...

da nisam živa.