amethyst

Trenutak kada shvatis da su ljudi neograniceno neiskreni.

I ona tesgoba koja se ugnezdi tik ispod rebara, i bubri, raste, kuca. Kao tumor, siri se, metastazira. I nema leka.

Ona gorcina koju osetis pri svakom zalogaju lazi i licemerja, pri svakom gutljaju.

Zaustavis vreme, stanes i shvatis da si sam sebi jedini prijatelj, da si sam sebi jedini ljubavnik.

Materijalno preovladjuje nad duhovnim.

Glupost nad inteligencijom.

Laz nad iskrenoscu.

Necu da odustanem. Ja se nadam.

Postoje jos uvek dobri ljudi.

Verujem.                

Devojka koja ceka